NIKAD SE NISU UDAVALE! 5 SESTARA I SVE SU VIRDŽINE! Od smrti majke nose crninu, ne gledaju tv i ne slušaju radio!

“Od Boga je, valjda, suđeno da ostanemo neudate i da živimo u zajedničkom domaćinstvu, nas pet sestara. Dok nas zdravlje služi, mi ćemo da radimo i da trajemo”, kažu sestre Zarić.

Sestre Zarić iz sela Mrtvica kod Brčkog, Petra, Stoja, Goja, Anica i Živana, iako su već zagazile u osmu i devetu deceniju života, nikad se nisu udavale i ceo život posvetile su roditeljima i mukotrpnom radu u zajedničkom domaćinstvu.

Život im je nalik na nekadašnje porodične zadruge u kojoj se tačno zna ko šta radi na imanju. Obrađuju zemlju, uzgajaju stoku i svakodnevno, od jutra do večeri, obavljaju brojne “muške” poslove.

Njihovi pokojni roditelji Jovo i Spasenija imali su 13 dece. Međutim, muška deca su rano umirala, dve sestre su se udale, a pet njih, kao pet bosanskih virdžina, ostalo je s roditeljima.
Sada su u velikom poslu zbog setve kukuruza. Jedna sestra je popravljala oronuli zid na staroj porodičnoj kući, dve su pripremale seme. Često voze i traktor, a komšiju su pozvale u pomoć da im sejačicom zaseje kukuruz.

Kažu da ne mogu da pronađu radnu snagu za neke veće poslove na imanju. Sela su opustela, mladi su otišli za boljim životom.

Sestre Zarić kažu da im je puno srce zato što su ostale s roditeljima i da bi ponovo, kada bi morale da biraju, odabrale ovakav, skoro pa monaški život. Na svom imanju imaju mnogo stoke, ovaca, svinja, živine, ali ne plaše se nikakvog težeg posla. Obrađuju veliku površinu zemlje, po potrebi uzimaju zemljište i pod zakup.

“Imamo devetnaest grla marve, dvadesetak ovaca. Uzimamo zemlju i u Koraju pod zakup. Zdravlje nas još dobro služi. Zimus smo se plašile gripa, ali nas je zaobišao. Ustajemo rano, oko šest sati, i radimo do devet uveče, kada obično večeramo i dogovaramo se za sutrašnji dan. Da nam nije nedelje i praznika, davno bismo pocrkale od rada”, kaže Stoja Zarić (79).

“Od Boga je, valjda, suđeno da ostanemo neudate i da živimo u zajedničkom domaćinstvu, nas pet sestara. Dok nas zdravlje služi, mi ćemo da radimo i da trajemo”, kažu sestre Zarić.

Majka Spasenija živela je skoro do stote godine. Umrla je 2007. i nedostajalo joj je samo četiri meseca da napuni stotu. Od majčine smrti, kažu, nose crninu, ne gledaju televizijski program, ne slušaju radio. Nemaju one vremena za takav luksuz. Otac Jovo umro je u 92. godini.

(Izvor: alo.rs / avaz.ba)

NAPOMENA: Video materijali objavljeni u ovom tekstu postavljeni su na globalnim internet servisima za javno i besplatno dijeljenje video materijala. Oni nisu vlasništvo portala Zanimljivost.com i portal Zanimljivost.com ne odgovara za njihov sadržaj i autorska prava.